Предање и/или традиција у новијој богослужбеној музици Српске цркве
Tradition and/or Saint Tradition in the Current Liturgical Chanting of the Serbian Church
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Анализа „Византинe“ у појачкој пракси Српске цркве која се појавила почетком деведесетих година 20. столећа, изазвавши опречне вредносне судове, штавише, сукобе и поделе међу представницима клира, верника, па и научника – нужно мора поћи с еклисиолошких позиција. Освртом на главне pro et contra токове у полемикама о појачким варијантама, за које су према смислу и поруци којој носе, везиване посве разнородне одреднице, намера ми је да суочим литургичке аксиоме са ванцрквеним, конкретно емоционално-естетским и етнофилетистичким критеријумима, које, у процењивању подобности појачке уметности за Српску цркву, заступају заговорници такозване народне побожности. Указивање на раскорак који постоји између црквеног учења и оцрковљености верника Српске цркве – пре свега у вези са схватањем садржаја и значења освештаног Предања, као јединственог и непроменљивог етоса православне вере, и традиције, као наслеђа обликованог у
одређеном историјском континууму – требало би да послужи изналажењу теоло...шког а уједно и музиколошког решења за деценијама отворени проблем наше појачке праксе.
Кључне речи:
предањско / традиционално / појање / Српска црква / богословско-литургичка кризаИзвор:
Гласник Eтнографског института, 2015, 2, 63, 433-450Издавач:
- Београд : Етнографски институт САНУ
Финансирање / пројекти:
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - CHAP AU - Пено, Весна PY - 2015 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9565 AB - Анализа „Византинe“ у појачкој пракси Српске цркве која се појавила почетком деведесетих година 20. столећа, изазвавши опречне вредносне судове, штавише, сукобе и поделе међу представницима клира, верника, па и научника – нужно мора поћи с еклисиолошких позиција. Освртом на главне pro et contra токове у полемикама о појачким варијантама, за које су према смислу и поруци којој носе, везиване посве разнородне одреднице, намера ми је да суочим литургичке аксиоме са ванцрквеним, конкретно емоционално-естетским и етнофилетистичким критеријумима, које, у процењивању подобности појачке уметности за Српску цркву, заступају заговорници такозване народне побожности. Указивање на раскорак који постоји између црквеног учења и оцрковљености верника Српске цркве – пре свега у вези са схватањем садржаја и значења освештаног Предања, као јединственог и непроменљивог етоса православне вере, и традиције, као наслеђа обликованог у одређеном историјском континууму – требало би да послужи изналажењу теолошког а уједно и музиколошког решења за деценијама отворени проблем наше појачке праксе. PB - Београд : Етнографски институт САНУ T2 - Гласник Eтнографског института T1 - Предање и/или традиција у новијој богослужбеној музици Српске цркве T1 - Tradition and/or Saint Tradition in the Current Liturgical Chanting of the Serbian Church SP - 433 EP - 450 VL - 2 IS - 63 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9565 ER -
@inbook{ author = "Пено, Весна", year = "2015", abstract = "Анализа „Византинe“ у појачкој пракси Српске цркве која се појавила почетком деведесетих година 20. столећа, изазвавши опречне вредносне судове, штавише, сукобе и поделе међу представницима клира, верника, па и научника – нужно мора поћи с еклисиолошких позиција. Освртом на главне pro et contra токове у полемикама о појачким варијантама, за које су према смислу и поруци којој носе, везиване посве разнородне одреднице, намера ми је да суочим литургичке аксиоме са ванцрквеним, конкретно емоционално-естетским и етнофилетистичким критеријумима, које, у процењивању подобности појачке уметности за Српску цркву, заступају заговорници такозване народне побожности. Указивање на раскорак који постоји између црквеног учења и оцрковљености верника Српске цркве – пре свега у вези са схватањем садржаја и значења освештаног Предања, као јединственог и непроменљивог етоса православне вере, и традиције, као наслеђа обликованог у одређеном историјском континууму – требало би да послужи изналажењу теолошког а уједно и музиколошког решења за деценијама отворени проблем наше појачке праксе.", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ", journal = "Гласник Eтнографског института", booktitle = "Предање и/или традиција у новијој богослужбеној музици Српске цркве, Tradition and/or Saint Tradition in the Current Liturgical Chanting of the Serbian Church", pages = "433-450", volume = "2", number = "63", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9565" }
Пено, В.. (2015). Предање и/или традиција у новијој богослужбеној музици Српске цркве. in Гласник Eтнографског института Београд : Етнографски институт САНУ., 2(63), 433-450. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9565
Пено В. Предање и/или традиција у новијој богослужбеној музици Српске цркве. in Гласник Eтнографског института. 2015;2(63):433-450. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9565 .
Пено, Весна, "Предање и/или традиција у новијој богослужбеној музици Српске цркве" in Гласник Eтнографског института, 2, no. 63 (2015):433-450, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9565 .