Трећа југословенска конференција византолога
Papers of the Third Yugoslav Byzantine Studies Conference
Књига (Објављена верзија)
,
Византолошки институт САНУ / Народни музеј Крушевац
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Ову књигу чине 33 текста проистекла из саопштења са 3. југословенске конференције византолога, одржане y Крушевцу од 10. до 13. маја 2000. године. Треће по реду окупљање (1. конференција — Задар, октобар 1990; 2. конференција — Студеница, октобар 1995) византолога и истраживача y сродним дисциплинама, покренуто настојањем Југословенског комитета за византологију, свакако већ означава одређену традицију, па je разумљиво што
ce одвијало y оквирима који постају препознатљиви. Два су основна обележја која y овом смислу треба истаћи. Пре свега, свака оваква конференција по правилу окупља медиевисте различитих, могло би ce рећи и свих, профила — историчаре, историчаре уметности и архитектуре, историчаре књижевности, филологе, археологе, историчаре права, музикологе —, који своја истраживања посвећују византолошким темама или темама везаним за рубна подручја византијског света. Разуме ce да су y нашој средини, чија je историја била тесно повезана са животом Византије, оваквим приступом обухв...аћени многи проучаваоци српског средњег века. Друго, свака конференција делом je посвећена једној основној теми, a делом ce састоји од саопштења са слободном тематиком. И y једном и y другом случају ради ce о истраживањима која ce обављају y званичним научним институцијама.
Крушевачки научни скуп следио је речени приступ. Са својих 39 учесника одразио je, као и ранији такви скупови, разноврсност и богатство медиевистичких истраживања код нас, a с обзиром на учешће великог броја младих стручњака унео оптимизам y погледу будућности тих истраживања. Као и претходне византолошке конференције (Задар — „Византија на Јадрану", Студеница — „Византија и преднемањићка Србија“), и скуп y Крушевцу имао
je своју основну тему — Византија и преношење античког наслеђа y Србију. Све остало представљало je новину.
Трећу конференцију византолога од самог почетка заједнички су припремали Византолошки институт САНУ и Народна музеј y Крушевцу преко јединственог Организационог одбора. Основни терет одржавања скупа, логистички и материјални, поднео je Музеј, који je и обезбедио одговарајућа средства. Пратећом изложбом налаза из крушевачког краја и стручним екскурзијама y широј околини града Музеј je сјајно заокружио своју улогу
домаћина. Бригу за објављивање поднетих саопштења преузела je потом заједничка редакција, при чему су y пуном сагласју биле замењене улоге — Институт je обавио све стручне припреме за штампу, док су потребна средства за овај део посла обезбеђена напорима обеју страна.
Зборник радова који ce сада ставља пред читаоце, као заједничко посебно издање Института и Музеја, најбољи je доказ да сарадња научних и културних институција и посленика може успешно да буде спроведена и исказана. To je и прилика да ce оживи успомена на др Владислава Ристића, покретача идеје о овој сарадњи и идеје о месту одржавања скупа, који није доживео остварење својих замисли. Његов лик и агилност остаће y нашем сећању.
Редакција
Кључне речи:
Serbia / Byzantium / Middle Ages / Србија / Византија / Средњи векИзвор:
2002, 25Издавач:
- Београд : Византолошки институт САНУ
- Крушевац : Народни музеј
Напомена:
- Крушевац 10-13. мај 2000.
Колекције
Институција/група
Византолошки институт САНУ / Institute for Byzantine Studies SASATY - BOOK PY - 2002 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11942 AB - Ову књигу чине 33 текста проистекла из саопштења са 3. југословенске конференције византолога, одржане y Крушевцу од 10. до 13. маја 2000. године. Треће по реду окупљање (1. конференција — Задар, октобар 1990; 2. конференција — Студеница, октобар 1995) византолога и истраживача y сродним дисциплинама, покренуто настојањем Југословенског комитета за византологију, свакако већ означава одређену традицију, па je разумљиво што ce одвијало y оквирима који постају препознатљиви. Два су основна обележја која y овом смислу треба истаћи. Пре свега, свака оваква конференција по правилу окупља медиевисте различитих, могло би ce рећи и свих, профила — историчаре, историчаре уметности и архитектуре, историчаре књижевности, филологе, археологе, историчаре права, музикологе —, који своја истраживања посвећују византолошким темама или темама везаним за рубна подручја византијског света. Разуме ce да су y нашој средини, чија je историја била тесно повезана са животом Византије, оваквим приступом обухваћени многи проучаваоци српског средњег века. Друго, свака конференција делом je посвећена једној основној теми, a делом ce састоји од саопштења са слободном тематиком. И y једном и y другом случају ради ce о истраживањима која ce обављају y званичним научним институцијама. Крушевачки научни скуп следио је речени приступ. Са својих 39 учесника одразио je, као и ранији такви скупови, разноврсност и богатство медиевистичких истраживања код нас, a с обзиром на учешће великог броја младих стручњака унео оптимизам y погледу будућности тих истраживања. Као и претходне византолошке конференције (Задар — „Византија на Јадрану", Студеница — „Византија и преднемањићка Србија“), и скуп y Крушевцу имао je своју основну тему — Византија и преношење античког наслеђа y Србију. Све остало представљало je новину. Трећу конференцију византолога од самог почетка заједнички су припремали Византолошки институт САНУ и Народна музеј y Крушевцу преко јединственог Организационог одбора. Основни терет одржавања скупа, логистички и материјални, поднео je Музеј, који je и обезбедио одговарајућа средства. Пратећом изложбом налаза из крушевачког краја и стручним екскурзијама y широј околини града Музеј je сјајно заокружио своју улогу домаћина. Бригу за објављивање поднетих саопштења преузела je потом заједничка редакција, при чему су y пуном сагласју биле замењене улоге — Институт je обавио све стручне припреме за штампу, док су потребна средства за овај део посла обезбеђена напорима обеју страна. Зборник радова који ce сада ставља пред читаоце, као заједничко посебно издање Института и Музеја, најбољи je доказ да сарадња научних и културних институција и посленика може успешно да буде спроведена и исказана. To je и прилика да ce оживи успомена на др Владислава Ристића, покретача идеје о овој сарадњи и идеје о месту одржавања скупа, који није доживео остварење својих замисли. Његов лик и агилност остаће y нашем сећању. Редакција PB - Београд : Византолошки институт САНУ PB - Крушевац : Народни музеј T1 - Трећа југословенска конференција византолога VL - 25 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11942 ER -
@book{ year = "2002", abstract = "Ову књигу чине 33 текста проистекла из саопштења са 3. југословенске конференције византолога, одржане y Крушевцу од 10. до 13. маја 2000. године. Треће по реду окупљање (1. конференција — Задар, октобар 1990; 2. конференција — Студеница, октобар 1995) византолога и истраживача y сродним дисциплинама, покренуто настојањем Југословенског комитета за византологију, свакако већ означава одређену традицију, па je разумљиво што ce одвијало y оквирима који постају препознатљиви. Два су основна обележја која y овом смислу треба истаћи. Пре свега, свака оваква конференција по правилу окупља медиевисте различитих, могло би ce рећи и свих, профила — историчаре, историчаре уметности и архитектуре, историчаре књижевности, филологе, археологе, историчаре права, музикологе —, који своја истраживања посвећују византолошким темама или темама везаним за рубна подручја византијског света. Разуме ce да су y нашој средини, чија je историја била тесно повезана са животом Византије, оваквим приступом обухваћени многи проучаваоци српског средњег века. Друго, свака конференција делом je посвећена једној основној теми, a делом ce састоји од саопштења са слободном тематиком. И y једном и y другом случају ради ce о истраживањима која ce обављају y званичним научним институцијама. Крушевачки научни скуп следио је речени приступ. Са својих 39 учесника одразио je, као и ранији такви скупови, разноврсност и богатство медиевистичких истраживања код нас, a с обзиром на учешће великог броја младих стручњака унео оптимизам y погледу будућности тих истраживања. Као и претходне византолошке конференције (Задар — „Византија на Јадрану", Студеница — „Византија и преднемањићка Србија“), и скуп y Крушевцу имао je своју основну тему — Византија и преношење античког наслеђа y Србију. Све остало представљало je новину. Трећу конференцију византолога од самог почетка заједнички су припремали Византолошки институт САНУ и Народна музеј y Крушевцу преко јединственог Организационог одбора. Основни терет одржавања скупа, логистички и материјални, поднео je Музеј, који je и обезбедио одговарајућа средства. Пратећом изложбом налаза из крушевачког краја и стручним екскурзијама y широј околини града Музеј je сјајно заокружио своју улогу домаћина. Бригу за објављивање поднетих саопштења преузела je потом заједничка редакција, при чему су y пуном сагласју биле замењене улоге — Институт je обавио све стручне припреме за штампу, док су потребна средства за овај део посла обезбеђена напорима обеју страна. Зборник радова који ce сада ставља пред читаоце, као заједничко посебно издање Института и Музеја, најбољи je доказ да сарадња научних и културних институција и посленика може успешно да буде спроведена и исказана. To je и прилика да ce оживи успомена на др Владислава Ристића, покретача идеје о овој сарадњи и идеје о месту одржавања скупа, који није доживео остварење својих замисли. Његов лик и агилност остаће y нашем сећању. Редакција", publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ, Крушевац : Народни музеј", title = "Трећа југословенска конференција византолога", volume = "25", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11942" }
(2002). Трећа југословенска конференција византолога. Београд : Византолошки институт САНУ., 25. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11942
Трећа југословенска конференција византолога. 2002;25. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11942 .
"Трећа југословенска конференција византолога", 25 (2002), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11942 .