Квестор – квезитор – кјестор
Quaestor (κυαιστωρ) – Quaesitor-οσ – κοιαιστωρ
Апстракт
Рад садржи анализу функције квестора на основу извора различитог карактера. Почетно обликовање царског квестората односи се на стварање функције квестора sacri palatii и њено потоње практиковање у току периода домината. У законодавству цара Јустинијана I квестор постаје квезитор (quaesitorος) и добија нове улоге. Познији законодавци нису увидели дистинкцију између квестора и квезитора, па стога описују мешовиту установу насталу на темељу римског и Јустинијановог права. Правни извори, а посебно сачувана документарна и сигилиографска грађа, дају простора за анализу дужности квестора, који се у изворима након X века најчешће ословљава кјестором (κοιαίστωρ). Након прегледа релевантних извора и досадашње литературе, у раду је изложено почетно обликовање функције (I); затим је истраживачки приступљено законима цара Јустинијана I (II); најмање је истражено место квестора/кјестора у средњовизантијском и позновизантијском раздобљу, чему је посвећена анализа у одељцима III и IV. Последње поглављ...е рада (V) ослања се на приложену листу познатих квестора/кјестора почев од VII века.
The paper offers an analysis of the office based on different types of sources. The first stage in the shaping of the imperial quaestorate was the creation of the function of quaestor sacri palatii and its subsequent use in the Dominate period. In the legislation issued by Emperor Justinian I, the quaestor became the quaesitor (quaesitorος) and acquired new roles. Later legislators did not distinguish between the quaestor and the quaesitor and hence describe a hybrid institution rooted in both Roman and Justinian’s laws. The legal sources, particularly the surviving documentary and sigillographic material, leave plenty of room for an analysis of the duties performed by the quaestor, most commonly referred to in post-tenth century sources as the κοιαίστωρ. In line with this explanation, after an overview of the relevant sources and the existing literature on the subject, the paper describes the first stage in the shaping of this office (I); offers a scholarly exploration of the laws pro...mulgated by Justinian I (II); analyzes the office of the quaestor/quaesitor in the most under-researched periods in the evolution of this function, the Middle and Late Byzantine periods (III and IV); finally, the last chapter (V) brings a list of the known holders of the quaestor/quaesitor office (and dignity) starting from the 7th century, which is included as an appendix.
Кључне речи:
кјестор / квезитор / квестор / наследно право / средњовизантијска управа / средњовизантијски судски систем / quaestor / quaesitor / inheritance law / Middle Byzantine administration / Middle Byzantine judicial systemИзвор:
Зборник радова Византолошког института, 2022, 59, 89-132Издавач:
- Београд : Византолошки институт САНУ
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200171 (Византолошки институт САНУ, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200171)
Институција/група
Византолошки институт САНУ / Institute for Byzantine Studies SASATY - JOUR AU - Илић, Тамара PY - 2022 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13836 AB - Рад садржи анализу функције квестора на основу извора различитог карактера. Почетно обликовање царског квестората односи се на стварање функције квестора sacri palatii и њено потоње практиковање у току периода домината. У законодавству цара Јустинијана I квестор постаје квезитор (quaesitorος) и добија нове улоге. Познији законодавци нису увидели дистинкцију између квестора и квезитора, па стога описују мешовиту установу насталу на темељу римског и Јустинијановог права. Правни извори, а посебно сачувана документарна и сигилиографска грађа, дају простора за анализу дужности квестора, који се у изворима након X века најчешће ословљава кјестором (κοιαίστωρ). Након прегледа релевантних извора и досадашње литературе, у раду је изложено почетно обликовање функције (I); затим је истраживачки приступљено законима цара Јустинијана I (II); најмање је истражено место квестора/кјестора у средњовизантијском и позновизантијском раздобљу, чему је посвећена анализа у одељцима III и IV. Последње поглавље рада (V) ослања се на приложену листу познатих квестора/кјестора почев од VII века. AB - The paper offers an analysis of the office based on different types of sources. The first stage in the shaping of the imperial quaestorate was the creation of the function of quaestor sacri palatii and its subsequent use in the Dominate period. In the legislation issued by Emperor Justinian I, the quaestor became the quaesitor (quaesitorος) and acquired new roles. Later legislators did not distinguish between the quaestor and the quaesitor and hence describe a hybrid institution rooted in both Roman and Justinian’s laws. The legal sources, particularly the surviving documentary and sigillographic material, leave plenty of room for an analysis of the duties performed by the quaestor, most commonly referred to in post-tenth century sources as the κοιαίστωρ. In line with this explanation, after an overview of the relevant sources and the existing literature on the subject, the paper describes the first stage in the shaping of this office (I); offers a scholarly exploration of the laws promulgated by Justinian I (II); analyzes the office of the quaestor/quaesitor in the most under-researched periods in the evolution of this function, the Middle and Late Byzantine periods (III and IV); finally, the last chapter (V) brings a list of the known holders of the quaestor/quaesitor office (and dignity) starting from the 7th century, which is included as an appendix. PB - Београд : Византолошки институт САНУ T2 - Зборник радова Византолошког института T1 - Квестор – квезитор – кјестор T1 - Quaestor (κυαιστωρ) – Quaesitor-οσ – κοιαιστωρ SP - 89 EP - 132 VL - 59 DO - 10.2298/ZRVI2259089I UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13836 ER -
@article{ author = "Илић, Тамара", year = "2022", abstract = "Рад садржи анализу функције квестора на основу извора различитог карактера. Почетно обликовање царског квестората односи се на стварање функције квестора sacri palatii и њено потоње практиковање у току периода домината. У законодавству цара Јустинијана I квестор постаје квезитор (quaesitorος) и добија нове улоге. Познији законодавци нису увидели дистинкцију између квестора и квезитора, па стога описују мешовиту установу насталу на темељу римског и Јустинијановог права. Правни извори, а посебно сачувана документарна и сигилиографска грађа, дају простора за анализу дужности квестора, који се у изворима након X века најчешће ословљава кјестором (κοιαίστωρ). Након прегледа релевантних извора и досадашње литературе, у раду је изложено почетно обликовање функције (I); затим је истраживачки приступљено законима цара Јустинијана I (II); најмање је истражено место квестора/кјестора у средњовизантијском и позновизантијском раздобљу, чему је посвећена анализа у одељцима III и IV. Последње поглавље рада (V) ослања се на приложену листу познатих квестора/кјестора почев од VII века., The paper offers an analysis of the office based on different types of sources. The first stage in the shaping of the imperial quaestorate was the creation of the function of quaestor sacri palatii and its subsequent use in the Dominate period. In the legislation issued by Emperor Justinian I, the quaestor became the quaesitor (quaesitorος) and acquired new roles. Later legislators did not distinguish between the quaestor and the quaesitor and hence describe a hybrid institution rooted in both Roman and Justinian’s laws. The legal sources, particularly the surviving documentary and sigillographic material, leave plenty of room for an analysis of the duties performed by the quaestor, most commonly referred to in post-tenth century sources as the κοιαίστωρ. In line with this explanation, after an overview of the relevant sources and the existing literature on the subject, the paper describes the first stage in the shaping of this office (I); offers a scholarly exploration of the laws promulgated by Justinian I (II); analyzes the office of the quaestor/quaesitor in the most under-researched periods in the evolution of this function, the Middle and Late Byzantine periods (III and IV); finally, the last chapter (V) brings a list of the known holders of the quaestor/quaesitor office (and dignity) starting from the 7th century, which is included as an appendix.", publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ", journal = "Зборник радова Византолошког института", title = "Квестор – квезитор – кјестор, Quaestor (κυαιστωρ) – Quaesitor-οσ – κοιαιστωρ", pages = "89-132", volume = "59", doi = "10.2298/ZRVI2259089I", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13836" }
Илић, Т.. (2022). Квестор – квезитор – кјестор. in Зборник радова Византолошког института Београд : Византолошки институт САНУ., 59, 89-132. https://doi.org/10.2298/ZRVI2259089I https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13836
Илић Т. Квестор – квезитор – кјестор. in Зборник радова Византолошког института. 2022;59:89-132. doi:10.2298/ZRVI2259089I https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13836 .
Илић, Тамара, "Квестор – квезитор – кјестор" in Зборник радова Византолошког института, 59 (2022):89-132, https://doi.org/10.2298/ZRVI2259089I ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13836 .